Slusam i necujem,govorim a glas ne dopire.Kazu da ono sto ne ubije zapravo ojaca te ili pak ono sto ne ubije te pozelece da jeste.I dok nas polako grizu-politicari,hladnoca,trgovinski lanci,korupcija,…ima ih i previse-mi polako slabimo.Gde nestade ljudska volja za pravdom i pravim vrednostima?Kuda se dedose ideali?Kuda propadose ljudi velikog srca i cvrste ruke da pokazu pravac i smernice nama?Nama obicnima,nama jednostavnima koji tavorimo u sadasnjosti,zaleci za nekim davnim vremenima sa tendecijom straha pogledamo li u buducnost.Sta li je sa svim onim vidovnjacima koji su iskakali sa tv ekrana?-da li lepsu stranu zivota nadjose u zatvorima ili su presli u turske serije ili se u krilu pojedinih politicra osecaju spokojnije?I dok gledam u ekran-zelim da nevidim gluposti,i dok govorim o pravdi-ne cujem se nepravedni su glasniji….Al ipak ima jedna strana,jedno svetlo na kraju tunela,jedan svetli deo,komadic neba gde mastam……to,to je moje to se ne osporava,ne nadjacava……valjda ste svi sacuvali to malo dete u sebi,da podgreje lepe dane i oduva nepozvane…..